Археолошка збирка

У археолошкој збирци Музеја у Пријепољу чувају се предмети који потичу са територије општине Пријепоље. Археолошка збирка је подељена на збирке праисторије, антике и средњег века. Формирање фонда збирки одвијало се кроз археолошка ископавања, путем поклона, као и кроз откупе предмета. У Археолошкој збирци Музеја у Пријепољу чува се археолошки материјал који је пронађен претходних деценија приликом археолошких истраживања локалитета: Савин лакат, Коловрат (Дворине), манастири Милешева, Давидовица, Куманица, средњовековни град Милешевац, Мусала, Јусовића кула и Латинско гробље у Гостуну. 

Праисторијска збирка

У археолошкој збирци чувају се спорадични, случајни налази кремених ножева из периода неолита који су пронађени у Гробницама, док из Ђурашића потиче секира из истог периода.

Период металних доба заступљен је нешто већим бројем археолошког материјала. Са утврђења Ковинград пронађен је пршљенак, антропоморфна фигурина, батови, тегови који припадају енеолиту (бакарно доба), а из Дучева једна секира.

На локалитету Савин лакат, код села Јабука, 1990. године, Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду и Музеј у Пријепољу, под водством проф. др Драгослава Срејовића организовали су археолошко истраживање праисторијских хумки. Евидентиране су три праисторијске хумке, од којих је једна систематски истражена, седам гробова инхумираних покојника, као и један кремиран покојник. У гробовима и око њих је углавном пронађена грнчарија, предмети од бронзе, предмети од ћилибара и артефакти од окресаног камена. Хумка је датована у крај раног и почетак развијеног бронзаног доба (Br B1/B2) и приписује се носиоцима западносрпске варијанте ватинске културе.

Периоду гвозденог доба припада само један предмет – секира типа „келт“ која је датована у старије гвоздено доба (халштат) и у музејску збирку је доспела путем откупа, а пронађена је у насељу Велика Жупа.

Римска и касноантичка збирка

Збирка римског периода садржи предмете из времена римске доминације на територији Балкана, од 2. века н. е. до почетка 4. века н. е., док касноантички материјал припада периоду између 4. века н. е. до 6. века н. е.

Територија општине Пријепоље, као и Полимље у целини, није довољно археолошки истражено, мада случајни налази, као и археолошка истраживања која су спроведена на појединим локалитетима у прошлости указују на изузетан значај ове територије, како у римском периоду, тако и у периоду касне антике.

 Средњи век

Средњовековна збирка, углавном обухвата предмете материјалне културе од 13. до 17. века. Највећи део средњовековне збирке чини археолошки материјал пронађен приликом археолошких истраживања на локалитетима:

• манастир Милешева (13. век) систематска археолошка истраживања одвијала су се у више наврата, са мањим прекидима у периоду од 1974. године. до 2004. године и дала су богат репертоар налаза.
• манастир Давидовица (13. век), археолошка истраживања вршена су 1958, 1997, 1998., и манастир Куманица (14. век) археолошка истраживања обављена су 1999. године. На оба локалитета пронађен је скромнији број археолошких налаза, од којих за ову прилику издвајамо бокал од мајолике (манастир Давидовица) и оловни печат Велимира Тарског кнеза (манастир Куманица, позни 15. век).
• локалитет Латинско гробље у Гостуну (14 – 16. век), заштитна археолошка ископавања вршена су 2022. године, под руководством Завода за заштиту споменика културе Краљево у сарадњи са Музејом у Пријепољу и том приликом је истражено око 90 гробних целина са пропратним археолошким материјалом.

 Стална поставка

Сталну археолошку поставку музеја чини материјал из римског и касноантичког периода који је пронађен приликом археолошких ископавања локалитета Дворине у насељу Коловрат која су трајала од 1976. до 2009. године са прекидима, под руководством Александрине Цермановић-Кузмановић. Римска некропола припада периоду са краја 2. века н. е. до 4. века н. е., док је касноантичка некропола из периода између 4. и 6. века. За ове некрополе је карактеристично откриће великог броја надгробних споменика – стела и ципуса, а посебно је значајно откриће великог броја гробних прилога од сребра и злата, накита и украса као што су минђуше, привесци, чешљеви. Иако је изградњом фабрике на месту некрополе уништен део налаза, оно што је сачувано приказује да је овај источни део римске провинције Далмације био под делимичним утицајем романизације, што се најбоље види у начину израде гробница које подсећају на гробнице са италијанског простора, са мотивима урезаним на надгробним споменицима и натписима на њима који указују да је у пријепољском крају живело романско становништво. Налази са некрополе у Кололврату приказују уметничке домете људи тог времена, као и сведочанство о становништву које је живело у насељу и његовој околини.

Такође, на сталној археолошкој поставци презентовани су скелетни остаци једне женске индивидуе, откривени приликом заштитних археолошких ископавања локалитета „Латинско гробље у Гостуну“ која су вршена 2022. године.