ОБНОВА И РЕКОНСТРУКЦИЈА МАНАСТИРА КУМАНИЦЕ
Манастир Куманица
Манастир Куманица налази се на 40-ом километру магистралног пута Пријепоље - Бијело Поље, на десној обали реке Лима. Грађен је највероватније у XIV веку, а археолошки радови показали су да манастир није горео и да се из нама непознатих разлога зарушио у XVIII веку. За манастир Куманицу вековима постоји предање да су се у њему дешавала чуда оздрављења, па су протеклих векова, поред православних Срба, припадници исламске и католичке вероисповести походили и обилазили ово, у народу познато „свето место“. У манастиру Куманици у XVIII веку почивале су мошти Григорија Куманичког и светог Харалампија. Након зарушавања, током протекла два века, није било покушаја да се манастир Куманица обнови, осим што су 1971. године изведени први археолошки радови, када је спречено да траса пруге Београд – Бар прође кроз зарушену цркву и у потпуности је уништи. Траса пруге прошла је поред самих зидова зарушене цркве и том приликом на западној страни уништени су трагови живота овог светог манастира.
Након завршених радова на обнови и реконструкцији манастира Давидовице, благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, Музеј у Пријепољу 1999. године започиње радове на обнови и реконструкцији манастира Куманице. За непуну годину изведени су сви предвиђени радови на реконструкцији и обнови средњовековног манастира Куманице.
Приликом ревизије археолошких радова у олтару порушене цркве, пронађене су мошти непознатог свеца, што је изазвало велику пажњу јавности, јер се радило о веома ретком и драгоценом археолошком налазу.Комплетна реконструкција и обнова манастира Куманице завршена је крајем 2000. године.Цео пројекат реконструкције и обнове манастира Куманице, финансирало је Министарство културе Републике Србије.Реконструкција је изведена по пројекту и уз надзор тадашњег директора надлежног Завода за заштиту споменика културе у Краљеву Слободана Ђорђевића.Пројекат реконструкције и обнове манастира Куманице, покренуо је и њиме руководио током целокупне реконструкције и обнове, Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу